ŠTA ZNAČI KADA NA ĐURĐEVDAN GRMI I PADA KIŠA? Meteorolozi za danas najavili loše vreme, veruje se da je to LOŠ ZNAK

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Đorđa ili Đurđevdan. Brojne porodice taj datum obeležavaju kao krsnu slavu, organizuju se vašari u pojedinim gradovima, a praznik prati veliki broj običaja.

Jedno narodno verovanje povezano je sa vremenskim prilikama.

Kako je najavio Republički hidrometeološki zavod, od danas, kada se slavi Đurđevdan, biće promenlјivo uz smenu sunčanih perioda, oblačnosti i lokalne pojave kratkotrajne kiše ili plјuska sa ređom grmlјavinom.

Kada na Đurđevdan zagrmi, to se tumači kao loš znak jer predskazuje nerodnu i lošu godinu. Posebno se to odnosi na plodnost zemlje i stoke. Veruje se da grom najavljuje da će letina stradati.

Kiša na veliki praznik tumači se u našoj tradiciji kao znak sušne godine, dok se vedro i sunčano vreme ocenjuje kao znak plodne godine.

Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da “obere njivu” tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.

Običaji za Đurđevdan

Običaji su vezani za sam praznik ali i dan pred Đurđevdana. Uoči 6. maja, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju ovom vodom:

-deca – da budu zdrava kao dren, -devojke – da se momci "grab"e oko njih, -stariji – da ih služi zdravlje -domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.

Bonus video:

(Espreso / Kurir)